Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Svjetska ekonomska kriza i njen uticaj na Republiku Srpsku". Rad ima 13 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ

ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ И ФИНАНСИЈСКЕ СТУДИЈЕ

БАЊА ЛУКА

СЕМИНАРСКИ РАД

ИЗ ПРЕДМЕТА: МЕЂУНАРОДНЕ МОНЕТАРНЕ ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

ТЕМА РАДА: СВЈЕТСКА ЕКОНОМСКА КРИЗA И ЊЕН УТИЦАЈ НА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

СВЈЕТСКА КРИЗА И ЊЕН УТИЦАЈ НА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ,КАО И МЈЕРЕ ЗА УБЛАЖАВАЊЕ КРИЗЕ

Уводне напомене

Финансијска криза прво се појавила у САД-у, а убрзо након тога „домино ефектом“ пренијела се на Европу и друга свјетска тржишта. Прве ударе претрпјело је тржиште некретнина у САД-у, које је, након енормног раста цијене, доживјело нагли пад - „ефекат балона“.

Испоставило се да обезбјеђења кредита нису била довољна да заштите повјериоце, што је условило губитке код истих, чиме су биле погођене не само банке, већ и разни инвестициони и други фондови који су се бавили пласманом средстава. То се даље пренијело и на све остале инвеститоре који су на тај начин пласирали своја средства. Такође, криза се постепено са финансијског почела прелијевати на реални сектор, а у почетку се испољавала кроз смањење тражње.

Kao посљедица, поред грађевинарства, и остале индустријске гране суочиле су се са смањеном тражњом, што је прво довело до успоравања привредног раста, а затим и до рецесије. Скоро све развијене земље свијета ушле су у рецесију, док земље у развоју, иако нису у рецесији, биљеже значајно ниже стопе раста од очекиваних.

Највише је у овом периоду погођена производња аутомобила, која је у нормалним околностима генератор производње у низу других привредних грана.

Обим негативних ефеката кризе и њихово трајање тешко је предвидјети, јер ће они бити различити од земље до земље. Такође, не постоји јединствен модел мјера за превазилажење тих ефеката. Док неке земље биљеже пад привредне активности већ у трећем кварталу 2008. године, неке се тек сада почињу суочавати са тим. Такође, док једне земље примјењују рестрикцију на потрошњу, друге траже начине како да повећају тражњу. Тешко је пронаћи неку мјеру која би се могла прекопирати.

У одговору на утицај финансијске кризе, развијене земље су реаговале програмима за повећање ликвидности тржишта, те су огромна средства издвојена и предвиђена да буду упумпана у њихове привреде. Ипак, чини се да је постигнут заједнички став око генералног приступа који се састоји у томе да се неликвидност тржишта, а што се сматра да је основни узрок смањења тражње, а самим тим и производње, може излијечити једино додатним средствима која ће се, кроз различите канале и форме, ставити на располагање привреди.

Међународни монетарни фонд је у више наврата кориговао предвиђања раста у 2008. години, односно у 2009. години. Према најновијим процјенама из новембра 2008. године, очекује се да укупни раст свјетске економије у 2008. години буде 3,7%, у развијеним земљама 1,4%, а у земљама у развоју 6,6% од чега ће највеће стопе раста имати Кина и Индија (9,7% и 7,8%). Међутим, за 2009. годину ММФ, по први пут од Другог свјетског рата, предвиђа рецесију код развијених земаља ( -0,3% ), док се укупан свјетски раст предвиђа од 2,2%, што значи да ће свијет у 2009. години бити у глобалној рецесији. За земље у развоју очекује се умањен, али и даље значајан раст од 5,1%, гдје Кина и Индија и даље очекују да остваре релативно високе стопе раста од 8,5%, односно 6,3%. У 2009. години се у Еврозони предвиђа негативни раст (процјене ММФ-а) чак од -0,5%, тако да ће земље Европске уније које су најзначајнији трговински партнери Босне и Херцеговине, Њемачка и Италија, забиљежити негативан раст од -0,8%, односно -0,6%, док се у Аустрији и Словенији предвиђа умањење, али ће бити позитивна стопа раста 0,8%, односно 3,7%.

...

 

--------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturskiradovi.net

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

maturskiradovi.net@gmail.com